Vesti za 7 juli 2011

[administrator]

PRESS VOJVODINA

Za sedam meseci 1.033 kazne
NajviĹĄe Ĺžalbi na buku i pse

Bez pardona - Novosadska komunalna policija je od početka rada najviše kazni naplatila zbog prljanja grada, zauzimanja javnih površina i kršenja javnog reda u zgradama i ugostiteljskim objektima

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/6/144282/KOMUNALNA.jpg

Novosađani se Komunalnoj policiji najčešće žale na prljanje i nečistoću grada, preglasnu muziku u stanovima i stambenim zgradama, puštanje pasa bez povoca i prekovremeni rad ugostiteljskih objekata.

Načelnik ove službe Nebojša Radovanac kaže za Press da velikih problema imaju zbog buke, koju ne mogu da kontrolišu.
Ne mere intenzitet buke

- Dobijamo veliki broj pritužbi stanara u centru grada na preglasnu muziku iz kafića koji se nalaze u ulicama Laze Telečkog, Zmaj Jovinoj, Svetozara Miletića i Mite Ružića. Ono što Komunalna policija može da uradi je da kontroliše radno vreme ugostiteljskih objekata koji se nalaze u pomenutim ulicama i do sada je po osnovu prekoračenja radnog vremena izrečen velik broj kazni. Nažalost, nemamo način i instrumente da izmerimo intenzitet buke koja dopire iz kafića, pa se stoga o zatečenom stanju sačinjava službena beleška koja se prosleđuje Inspekciji za zaštitu životne sredine, koja ima sve ingerencije i može da meri intenzitet buke - kaže Radovanac.

Inače, upravo Inspekcija za zaštitu životne sredine može da ograniči buku, tako što zabranjuje izvođenje muzičkih sadržaja uživo ili uvodi limitiranje jačine muzičkih uređaja.
Stiže pojačanje
Trenutno u gradu rade 52 komunalna policajca, a uskoro bi trebalo da im se priključi još osam kolega koji su završili obuku. Čuvari komunalnog reda kažnjavaju nesavesne građane koji se nepropisno parkiraju, lepe plakate, ispisuju grafite, prljaju i oštećuju spomenike, skulpture, fasade i drugi gradski mobilijar. Nova služba može da legitimiše, privremeno oduzima predmete, kao i da odvodi i kažnjava prekršioce.

Visina kazni koju izriče Komunalna policija zavisi od konkretne odluke na osnovu koje se realizuju nadzor i kontrola njene primene, pa tako, na primer, po Odluci o uređenju grada, mandatne kazne za fizička lica iznose 5.000 dinara, a za pravna lica i preduzetnike 20.000 dinara. Komunalna policija je od februara, od kada je počela da se primenjuje Odluka o kućnom redu u stambenim zgradama, izrekla više od 30 mandatnih kazni, uglavnom zbog preglasne muzike, trešenja tepiha sa terasa i zauzeća zajedničkih prostorija.


- Naši komunalni policajci se na terenu susreću sa različitim neprijatnostima, od verbalnih provokacija, do problema koji nisu u nadležnosti Komunalne policije. Ipak, veliki broj telefonskih poziva našoj službi, oko 3.860 do sada, pokazuje da su građani stekli visok stepen poverenja u Komunalnu policiju - zaključuje Nebojša Radovanac.
Zovu zbog ličnih problema

On kaže da građani zovu i zbog privatnih problema. Ponekad je reč i o slučajevima kada se prijavljuju stvari koje očigledno nisu u nadležnosti Komunalne policije.

- Ljudi se potuku pa zovu nas ili traže da im rešimo neki spor koji na sudu nije rešen. Imali smo čak i dopis iz neke stambene zgrade u Rumi, gde su građani tražili da dođemo iz Novog Sada i rešimo neke njihove privatne probleme - kaže načelnik novosadske Komunalne policije.

[administrator]

SREMSKA MITROVICA 07. 07. 2011

PRESS

Nevreme usporilo Žetvu pŠenice u Sremu
Brinu ih samo cena i vreme

Žuto zlato - Ovogodišnji rod pšenice u Sremu pokazao se veoma dobrim, ''žuto zlato'' je dobrog kvaliteta i plaća se akontno od 15 do 17 dinara

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/6/144280/ZETVA-1.jpg

Dobar rod, joť bolji kvalitet ... Žetva u Sremu

U Sremu je zbog padavina koje su često prekidale žetvu do sada požnjeveno svega pet odsto od 41.640 hektara pšenice. Ostvaren je prosečan prinos od 4,7 tona po hektaru, pšenica je veoma dobrog kvaliteta, ali će svaka naredna kiša ''skidati'' hektolitarsku težinu. Uz vreme koje ne dozvoljava zamah žetve, najveći problem je nepoznanica oko cene, pa se na pojedinim otkupnim mestima pšenica akontno plaća od 15 do 17 dinara.

Prema podacima Sremske privredne komore, najveći prinosi, koji se kreću oko 7,2 tone po hektaru, ostvareni su u opštini Stara Pazova.
PĹĄenica dobrog kvaliteta

Uglavnom je reč o pšenici na imanjima poljoprivrednih preduzeća, pa će se slika o pravom prosečnom rodu dobiti tek kada se zahukta žetva na imanjima zemljoradnika. U inđijskom ataru takođe je ostvaren dobar prosečan prinos od 5,3 tone po hektaru. Najmanji prinosi su u iriškom ataru, gde se prinos kreće oko 3,9 tona po hektaru i pećinačkoj opštini, gde se po hektaru ubira 3,1 tona.
Slična situacija i u Hrvatskoj
Za jedan broj sremskih poljoprivrednih stručnjaka ovih dana je organizovan i obilazak pšeničnih polja na teritoriji Hrvatske, uz granicu sa Srbijom, u ataru sela Lovas.
- Što se tiče cene pšenice, kod njih je slična situacija - tvrdi sekretar Odbora za agrar Sremske privredne komore Vladimir Vlaović, uz napomenu da, kao i kod nas, predlozi, razgovori i dogovori poljoprivrednika i države o ceni pšenice idu dosta teško i cena se još uvek ne zna, iako žetva odmiče.

Sekretar Odbora za agrar Sremske privredne komore Vladimir Vlaović kaže da je požnjevena pšenica dobrog kvaliteta, mehanizacija je potpuno spremna, ima dovoljno smeštajnih kapaciteta, a jedino se ne zna cena pšenice.


- Povremene padavine su bile dovoljne da zaustave kombajne i zrenje pšenice. Sada je pšenica uveliko zrela, ali opet sve zavisi od vremenskih prilika. Srećom, pšenica je dobrog kvaliteta pa je prvo požnjeveno žito imalo izuzetnu hektolitarsku težinu od oko 84 grama. Poslednje kiše će sigurno skinuti hektolitarsku težinu, ali će ukupno ceo rod sigurno biti iznad JUS standarda hektolitra, koji je 78 grama - navodi naš sagovornik.
Muke sa cenom

Ratare najviše muči cena pšenice. Na pojedinim prijemnim mestima pšenica se akontno plaća od 15 do 17 dinara. Sada svi čekaju cenu sa kojom će na tržište izaći Robne rezerve, a to će biti osnov kako će se ponašati ''igrači'' na tržištu žita.

- Trgovci tvrde da pšenicu ''na Dunavu'', odnosno u izvozu, sada ne mogu prodati skuplje od 15,5 dinara po kilogramu, pa i oni čekaju da vide kako će se ponašati Robne rezerve i koju cenu će ponuditi - navodi Vlaović. Što se ječma tiče, od 2.400 hektara ozimog ječma do sada je rod skinut sa dve trećine površina, uz prosečan prinos od 4,9 tona po hektaru.

[administrator]

BEOGRAD 07. 07. 2011

PRESS

USVOJen REBALANS BUDŽETA GRADA
ViĹĄe novca za izgradnju

Investicije - Najviše dobija Direkcija za gradsko građevinsko zemljište koja finansira izgradnju mosta na Adi. Za socijalnu zaštitu izdvojene 1,3 milijarde dinara predviđene za pomoć trudnicama i porodiljama

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/6/144277/REBALANS.jpg

Odbornici Skupštine grada usvojili su na jučerašnjoj sednici Odluku o rebalansu budžeta koji sada iznosi 95,8 milijardi dinara, što je čak 10,9 milijardi dinara više u odnosu na prethodni. Novom raspodelom najviše novca dobiće Direkcija za gradsko građevinsko zemljište koja finansira radove mosta na Adi, ali i sekretarijati za saobraćaj, obrazovanje i socijalnu zaštitu.

Prema rečima Duška Nikodijevića, pomoćnika sekretara za finansije, budžet je razvojni, a čak 50 odsto sredstava usmereno je na investiciona ulaganja.

RazreĹĄenja i imenovanja
Direktor Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju Veselin Radonjić razrešen je dužnosti zbog isteka mandata. Na to mesto imenovan je specijalista urgentne medicine Dragana Despot. Takođe, Dragan Pavlović imenovan je za zamenika direktora Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa", na četiri godine. Za direktora Prihvatilišta za odrasla i stara lica u Beogradu imenovan je socijalni radnik Prvoslav Nikolić.

Briga za trudnice i porodilje

- Najveći porast odnosi se na Agenciju za investicije i stanovanje, odnosno Direkciju za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, i iznosi oko 4,5 milijardi dinara. Sekretarijat za saobraćaj dobiće 4,4 milijarde, Sekretarijat za obrazovanje 1,1 milijardu dinara i Sekretarijat za socijalnu zaštitu 1,3 milijarde dinara, što će biti iskorišćeno za povećanje socijalnih davanja trudnicama i porodiljama - rekao je Nikodijević.

Ipak, u Sekretarijatu za saobraćaj se pare neće dugo zadržati jer će na račun Gradskog saobraćajnog preduzeća biti uplaćeno novih 2,6 milijardi dinara, dok će Direkcija za puteve dobiti 1,6 milijardi dinara. Takođe, biće uvećani i budžeti gradskih opština za 223 miliona dinara, a novac će delom biti utrošen na organizovanje prevoza školske dece, prevoz mališana na republička i međunarodna takmičenja, ali i na povećanje plata gradskim službenicima.

Rebalansom budžeta predviđeno je i da se grad kod inostranih banaka zaduži za 15,9 milijardi dinara, što je za oko 4,9 milijardi dinara više od zaduživanja predviđenog osnovnom odlukom o budžetu. Grad će takođe povećati zaduženja kod domaćih banaka sa 767 miliona na 3,6 milijardi. Taj novac će biti uložen u izgradnju škola, vrtića, unapređenje vodovodne mreže, uređenje zelenih površina.

Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada, objasnio je da Beograd vodi realnu politiku, posebno u pogledu zaduženosti i da u godinama koje su pred nama nikada neće biti u prilici da za kredite otplaćuje više od jednocifrenog procenta svojih tekućih godišnjih prihoda.
Nova zaduĹženja

- Važan segment razvoj Beograda su veliki infrastrukturni projekti, poput novog mosta i rekonstrukcije velikih saobraćajnica kao što je Ulica vojvode Stepe, te velike investicije u vodosnabdevanje, elektrane, izgradnju novih vrtića, škola. U ovom segmentu Beograd povlači povoljne kredite, s velikim rokovima otplate i niskim kamatnim stopama. Ne postoji nijedan grad koji velike i razvojne infrastrukturne projekte može da finansira iz svojih tekućih prihoda i upravo zbog toga i postoje banke, da daju povoljne kredite za velike razvojne projekte - naglasio je Antić.
Ulice Beograda bezbednije od jeseni
Nakon Parade ponosa glavni grad je formirao radnu grupu za utvrđivanje prioriteta za povećanje bezbednosti ljudi i imovine u Beogradu. Dejan Ranđić, predsednik radne grupe, objasnio je da je predloženo tridesetak mera od koji je najvažnija formiranje saveta za bezbednost i to već na jesen, kako bi se Beograd svakodnevno bavio ovom tematikom i povećao bezbednost ljudi na ulicama prestonice.
- Ovim potezom će se napraviti institucionalna veza sa drugim delovima sistema koji se bave pitanjem bezbednosti. Predložene su i druge mere, poput uključivanja građana putem edukacija i rada medija - rekao je Ranđić.

Usvojena je i odluka o završnom računu budžeta grada Beograda za 2010. godinu. Predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić istakao je da je grad u protekloj godini ostvario suficit od milijardu dinara i da su ta sredstva raspoređena ovogodišnjim rebalansom.

[administrator]

 
 
 
 
 

BEOGRAD 07. 07. 2011

PRESS

MUKE STANARA IZBEGLIČKOG CENTRA
Nemaju struju već 25 dana

Dug - Stanari priznaju da godinama nisu plaćali račune, ali i da nemaju novca da plate dug od 13,5 miliona dinara

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/6/144273/struja-1.jpg

Život 21 porodice u barakama izbegličkog centra na Vidikovcu, koja nema struju već 25 dana, postao je neizdrživ. Više od šezdeset raseljenih sa Kosova i Metohije prinuđeno je da na jedinom šporetu u naselju zagreva vodu kako bi moglo da se kupa i skuva nešto za jelo! Kad nestane drva za loženje, oni su prinuđeni da skupljaju i granje kako bi sebi koliko-toliko olakšali muke.

Stanari potvrđuju da nemaju struju zato što deset godina nisu plaćali račune, ali i objašnjavaju da su mnogi ostali bez posla ili sami izdržavaju višečlane porodice. Novca, kažu, nemaju jer je dug sa kamatama narastao i iznosi čak 13,5 miliona dinara, dok iz „Elektrodistribucije Beograd" poručuju da oni nisu socijalna ustanova i da će struja biti uključena tek kada računi budu plaćeni.
Kao u srednjem veku

Žitelji centra na Vidikovačkom vencu ističu da nemaju odakle da plate dug i od nadležnih traže da im uvedu kontrolne satove i uključe struju, jer u ovako teškim uslovima neće moći još dugo da žive.

Dobri Živković, otac tri sina, u ovim barakama živi od 2000. godine. Bez posla je i, kako kaže, živeti u dvadeset prvom veku bez struje je nemoguće.

- Obraćali smo se mnogima. I ministru Ljajiću i drugima. Pismeno i usmeno. Oni nas samo šalju od jednih do drugih vrata, niko neće da nas sasluša. A ovde nemamo ni osnovnih uslova za život. Sad još kreću ove vrućine, a mi nemamo toplu vodu da se istuširamo. Samo nam još fali da navučemo neku bolest. Ako nam ništa drugo ne preostane, moraćemo da protestujemo ispred nadležnih ministarstava - priča Živković.
Danas razgovori sa EDB-om
Prema rečima Miodraga Pribilovića, komesara za izbeglice i interno raseljena lica, razgovori sa EDB-om zakazani za danas.
- S jedne strane dug je vrlo veliki i mora se nekako platiti, a sa druge strane, živeti u 21. veku bez struje je nelogično. Razgovaraćemo sa ljudima u EDB-u da bismo našli kompromisno rešenje koje bi moglo da zadovolji obe strane - kaže Pribilović.

Njegova komšinica Vesna Cvetanović, samohrana majka koja izdržava tri sina, kaže da joj život bez struje najteže pada zbog dece.


- Mi odrasli bismo još i nekako izdržali, a šta deca da rade? Ne mogu da se istuširaju, hranu im spremamo na jedinom šporetu na drva. A i drva nemamo, pa skupljamo granje. Sreća da sad ne moraju da idu u školu, jer bi morali da uče po mraku. Nije ovo valjda trinaesti vek. Na kraju krajeva, oni najmlađi se plaše mraka. Velika je ovo sramota - ogorčena je Vesna Cvetanović.

Sedamdesetogodišnja Živka Tijanić sama je i bolesna i jedva podnosi život bez struje.

- Ovih dvadesetak dana sam van sebe. Nemamo osnovne uslove za život. Mi smo svima zadnja rupa na svirali. Da nije ovog lonca ne bismo mogli ni ručak da spremimo, ni kafu da popijemo. Strašno! - žali nam se starica, još 1999. godine izbegla sa Kosova.
Neophodan dogovor

Prema rečima Vladimira Cucića, komesara za izbeglice, ovim građanima su još nekoliko godina unazad podeljeni strujomeri i kontrolni satovi i dogovoreno je da svako plaća svoje račune.

- Građani koji stanuju u ovom neformalnom centru plaćali su račune za struju nekoliko meseci od kada su im uvedeni merni uređaji. A onda su prestali da plaćaju. Najbolje rešenje je da u direktnom dogovoru sa EDB-om nađu rešenje - smatra Cucić.

S druge strane, prema rečima Sandre Alagić, portparola EDB-a, struja će im biti uključena tek pošto se naplati celokupan dug.

- „Elektrodistribucija Beograd" nije socijalna ustanova. Kada plate ono što duguju, struja će im biti uključena, kao i svim drugim korisnicima naših usluga - kaže za Press Alagićeva.

[administrator]

BEOGRAD 07. 07. 2011

PRESS

nova drama s najveĆom saobraĆajnicom u beogradu
Staju radovi na Gazeli!

Press saznaje - Evropska investiciona banka neće da odobri dodatnih 25 miliona evra kredita za završetak radova na Gazeli jer Romi nisu dobili stanove!

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/6/144247/GAZELA-1.jpg

Rekonstrukcija najprometnijeg mosta i žile kucavice Beograda biće prekinuta sledeće subote! Do toga će da dođe jer je Evropska investiciona banka (EIB) obavestila „Puteve Srbije" da neće da odobri dodatnih 25 miliona evra kredita za završetak radova na Gazeli.

Oni su se na takav potez odlučili pošto svi raseljeni Romi koji su ranije živeli ispod mosta nisu dobili stanove određene kvadrature! Svoju odluku prosledili su i izvođaču radova „Štrabagu", koji je nakon toga, kako Press ekskluzivno saznaje, najavio da će u subotu, 16. jula, da obustavi sve radove na rekonstrukciji najvažnije beogradske saobraćajnice!
Svi zadovoljni, osim EIB-a

EIB se, naime, poziva na ugovor koji su još pre četiri godine potpisali „Putevi Srbije", a kojim su se tada obavezali da će raseliti Rome po standardima koje je propisala banka. Potpis na to stavio je bivši direktor Branko Jočić, koji očigledno nije razmišljao o posledicama i ceni koja u tom slučaju mora da se plati.

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/6/144248/GAZELA-2.jpg

Kada je kasnije ipak utvrđeno da most mora hitno da se rekonstruiše, u celu priču umešao se grad iako nije bio potpisnik ugovora. Romi su raseljeni i dobili su smeštaj koji ima i struju i vodu (i koji ne plaćaju). Svi su dobili dokumenta o trošku grada, zdravstvene knjižice, redovnu socijalnu pomoć. Deca su krenula u škole, a na konkursu za socijalne stanove, od ukupno 80 stanova, 18 su dobile romske porodice, od kojih je 12 živelo ispod Gazele.

Kamata narasla na čak 10 odsto

S tim je bila potpuno saglasna Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja takođe finansira deo radova na autoputu. Ali Evropska investiciona banka, i pored svega nastavlja da insistira da se Romi presele u objekte od čvrstog materijala. I to pod striktnim uslovima (vidi okvir).

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/6/144249/GAZELA-4.jpg

Veliki poduhvat - Četiri faze obnove Gazele

Prva rekonstrukcija posle četiri decenije

Na najprometnijem beogradskom mostu iznad Save, koji je izgrađen 1970. godine, prva ozbiljnija rekonstrukcija počela je 1. jula 2010. godine. Tako je za 40 godina samo jednom kompletno promenjen asfalt, što se inače radi na svakih deset godina.

Velika rekonstrukcija Gazele podeljena je u nekoliko faza i planirano je da traje 22 meseca. Do oktobra prošle godine urađen je prilaz kod Mostarske petlje. Saobraćaj se odvijao radnim danima u dve trake, tako da je gotovo uvek bilo gužvi. Novi, veći radovi počeli su marta ove godine i trajaće, kako je planirano, do kraja godine.

Privode se kraju radovi na sređivanju prilaza mostu, a na samom mostu će biti zamenjen asfalt, ojačana unutrašnja konstrukcija, zamenjeni kablovi, sređeni ivičnjaci... Glavni zadatak radnika je ispravljanje „trbuha" mosta koji se zbog preopterećenosti ulegao po sredini. Ispod mosta se radi rekonstrukcija stubova i držača. Praktično, kažu izvođači, kao da se gradi novi most. Radovima rukovodi JP „Putevi Srbije", a izvođač je kompanija „Štrabag" AD.

Saobraćaj se sve vreme odvija otežano, uglavnom su zatvorene po dve trake i preporučuje se vozačima da koriste alternativne pravce.

Most je dugačak 332 metra, a širok 27,5 metara. Ukupna širina kolovoza je 21,8 metara, sa po tri trake u oba smera. Postoje i dve pešačke staze od po tri metra širine. „Gazela" se izdiže 22,8 metara iznad Save za vreme srednjeg vodostaja. Most je kombinacija grede i luka. Glavni projektant Gazele bio je Miša Đurić, profesor Građevinskog fakulteta.
Za Beograd je to bilo neprihvatljivo. Iz Skupštine grada rečeno je da bi to bilo „nemoralno prema drugim Beograđanima", a uskoro je stigla i vrlo jasna računica, koja je pokazala da bi pod tim uslovima kredit sa kamatom od dva odsto narastao na kredit sa kamatom od čak 10 odsto, što je više nego u komercijalnim bankama.

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/6/144256/GAZELA-3.jpg

Naime, kako je Press već pisao, kada bi se - po pomenutim kriterijumima EIB-a - uzeli svi stanovi za 114 romskih porodica, to bi koštalo oko pet miliona evra. Tako da bi kamata od dva odsto porasla za čak osam odsto (pet miliona od kredita od 60 miliona je osam odsto) što bi „povoljan kredit" Evropske investicione banke automatski podiglo na kredit s neverovatnih deset odsto kamate.

[administrator]

BEOGRAD 07. 07. 2011

PRESS

SKANDALOZNA ODLUKA MAKEDONSKOG SUDA
Ubistvo Srbina NIJE ubistvo!

Izmena optužnice - Grupa koja je na smrt pretukla srpskog turistu Dejana Novakovića u Ohridu odgovaraće samo za učestvovanje u tuči. Dejanova majka Julijana Zubović: Ovo je sramota za Makedoniju, od početka je bila uočljiva opstrukcija sudskog postupka

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/6/144214/OHRID-1.jpg

Ubice srpskog turiste Dejana Novakovića (34), koji je na smrt pretučen 27. avgusta prošle godine u Ohridu, neće odgovarati za svirepo ubistvo već za učešće u grupi koja je izvršila nasilje sa smrtnim ishodom, za šta su predviđene kazne od šest meseci do pet godina zatvora. Nova optužnica tereti četvoricu aktera tuče, iako su prvobitno bila osumnjičena osmorica momaka.

Dejanova porodica šokirana je ovakvom prekvalifikacijom optužnice, a majka Julijana Seka Zubović za Press kaže da je očekivala fer suđenje, ali da je posle svega potpuno razočarana.
Ponovo ga ubijaju

- Optužnica je ublažena posle tvrdnji sudskih veštaka da su snimci zločina u centru Ohrida loši i da ubice ne mogu da se prepoznaju! A prema prvobitnim informacijama iz istrage, kamere pošte jasno su zabeležile da je Novakovića na smrt pretukla lokalna grupa huligana ispred diskoteke „Kuba libre - Havana".

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/6/144215/OHRID-2.jpg

Moj sin je ubijen kao pas na ulici, a sada ispada da niko nije kriv ... Dejanova majka Julijana

Posle gotovo godinu dana od zločina ispostavilo se da na snimcima, navodno, ne može da se razazna ko ga je udarao nogama i rukama dok je ležao na zemlji, niti ko mu je zadao kobni udarac betonskom kockom. Advokat koji zastupa našu porodicu predlagao je da snimci budu poslati na analizu u Institut u Vizbadenu, ali je sud to odbio tvrdeći „da je rezolucija loša i da na snimcima ne mogu da se razaznaju likovi". Gledala sam snimak svojim očima i videla rulju kako na smrt prebija mog sina! Dejan je ubijen kao pas na ulici, ali ispada da niko nije kriv - kaže Julijana.

Izricanje presude 12. jula
Prema novoj optužnici, Mitre Kostoski, Ilčo Jonoski, Đoko Naumoski i državljanin Srbije Dragan Đorđević, koji je u bekstvu, terete se za krivično delo učešće u grupi koja je izvršila nasilje sa smrtnim ishodom. Završne reči i izricanje presude zakazani su za 12. jul u Osnovnom sudu u Prilepu.

Majka mučki ubijenog Beograđanina, koja je ostala sa snajom i tri unuke, u ispovesti za Press ističe da je od početka bila uočljiva opstrukcija postupka.

- Od silnih svedoka koji su bili na mestu zločina navodno niko ništa nije video i niko ništa ne zna! Mog sina su makedonski mediji pokušali čak da okvalifikuju kao kriminalca i da prikažu da je isprovocirao tuču. U poređenju sa sudskim postupkom za ubistvo Tatona, koji je vođen pred našim sudom, ovo je sramota!

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/6/144217/OHRID-3.jpg

Posle nestanka Antonije Bilić iz Drniša na noge su se podigle policije Hrvatske, BiH i Srbije, a u slučaju mog sina svi pokušavaju da zataškaju ubistvo - očajna je majka, koja ističe i da još nisu dobili obdukcioni nalaz iz Makedonije iako će uskoro godišnjica ubistva.

Svima iste kazne

Advokat Sava Anđelković kaže da bi u slučaju Dejana Novakovića bilo najpravičnije kada bi svi učesnici u kobnoj tuči bili osuđeni na najteže kazne zatvora.

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/6/144218/OHRID-4.jpg

- Zakon dozvoljava da se u slučajevima kada ubica ne može da bude utvrđen, odnosno kada akteri kriju ko je direktni ubica, sudija odluči da su svi odgovorni i da svima izrekne jednake kazne kao u slučaju Brisa Tatona. Ja bih kao profesionalac bio zadovoljan ako bi sudije bile savesne i stručne i izrekle najteže kazne za učestvovanje u tuči - rekao je Anđelković.

[administrator]

 
 
 
 
 

BEOGRAD 07. 07. 2011

PRESS

Paravinja: Nisam silovao 2002.
Paravinja: Iznudili su mi iskaz batinama!

Ubedili ga da prizna - Dragan Paravinja je na sudu u Sokocu rekao da je u Banjaluci pod batinama priznao silovanje u Istočnom Sarajevu 2002. godine. Tada je nacrtao mapu sa tačnom lokacijom na kojoj je početkom juna bacio beživotno telo Antonije Bilić nakon što ju je, kako je sam priznao, zadavio

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/6/144210/PARAVINJA-1.jpg

Pokazao tačno mesto gde je bacio Antoniju ... Privođenje Dragana Paravinje

Dragan Paravinja je juče na ročištu u Sokocu povodom optužbe za silovanje iz 2002. u Istočnom Sarajevu rekao da se ne oseća krivim i da mu je nedavno priznanje za ovaj zločin u Banjaluci iznuđeno batinama!

Paravinja je prilikom ovog ispitivanja detaljno skicirao i lokaciju na kojoj je, prema sopstvenom priznanju, bacio s mosta beživotno telo Antonije Bilić u reku Krku.
Antoniju traĹži 170 policajaca i vojnika
Hrvatska policija je saopštila da i dalje traje intenzivna potraga za telom Antonije Bilić. Pretražuje se isušeni deo Brljanskog jezera uz most, kao i tok reke Krke od Bilušićeva buka do Brljanskog jezera. Pregleda se i deonica puta od Brljana do Drniša, dok će se helikopterom MUP-a pretraživati put na relaciji Gračac-Padani. U pretrazi učestvuje više od 170 pripadnika interventne, specijalne i kriminalističke policije, kao i ronioci Hrvatske vojske, pripadnici Gorske službe sa psima i vatrogasci.

Hrvatski mediji objavili su ovu skicu na kojoj je Paravinja precizno nacrtao put preko Krke kod jezera Brljan, koje se već nekoliko dana isušuje upravo na tom mestu sa tridesetak vatrogasnih pumpi.

Pretraga u zavrĹĄnoj fazi

Vodostaj u ovom jezeru je nakon ispumpavanja pao za više od jednog metra, dok je deo jezera uz most već isušen, ali nisu pronađeni ostaci ubijene 17-godišnje Antonije Bilić, kao ni bilo koji trag koji bi se mogao povezati s Paravinjinim iskazom.

Načelnik šibensko-kninske policije Ivica Kostanić saopštio je da je sinoć pretraga isušenog dela jezera Brljan ušla u završnu fazu. Takođe, kako je rekao, u velikoj meri istražen je i deo jezera koji je još pod vodom jer je dostupan tragačima i roniocima.

- Posebnu pažnju ćemo posvetiti pretrazi na dva-tri mesta na koja su reagovali psi tragači. Ronioci već sada pregledaju jezero, a kada ga isušimo, pretražiće ga i psi. Time ćemo imati jasnu pretpostavku verodostojnosti Paravinjinog iskaza i tvrdnji da je upravo ovde bacio nesrećnu devojku u Krku - rekao je Kostanić.

Paravinja je, inače, na jučerašnjem ročištu u Sokocu rekao da se „ne oseća krivim za optužbe za silovanje iz 2002. godine u Istočnom Sarajevu".
Privremeno izručenje

- Svoju izjavu sam već dao, a pošto sam pretučen i od mene je iznuđena izjava, uopšte nemam volje ni želje da bilo što kažem jer je prošlo puno vremena od tada - kazao je Paravinja. On je u sudnici hteo i da pokaže masnice na leđima koje je zadobio kada su ga, prema njegovim rečima, pretukli u Banjaluci, ali sudija to nije dozvolila.

Inače, sud u BiH je zakazao za ponedeljak, 11. jula, ročište povodom zahteva Ministarstva pravde Hrvatske o izručenju Dragana Paravinje zbog ubistva 17-godišnje Antonije Bilić. Međutim, s obzirom na to da se protiv Paravinje već vodi postupak zbog optužbi za silovanje iz 2002. godine u BiH, Hrvatska će morati da sačeka odluku tog suda. Ipak, postoji mogućnost da vlasti BiH dozvole privremeno izručenje Hrvatskoj kako bi Paravinja na licu mesta pokazao gde je bacio telo Antonije Bilić. Ako ga u Sokocu proglase krivim za zločin iz 2002, sledi mu kazna zatvora od jedne do 10 godina.

Podsetimo, potraga za Antonijom Bilić u Hrvatskoj traje još od 7. juna, kada je napustila porodičnu kuću kod Drniša, a nakon toga je viđena na obližnjem Čikolskom mostu kako stopira. Ona je potom sela u kamion koji je vozio Dragan Paravinja, a od tada joj se gubi svaki trag. Paravinja je prvo negirao da ima veze sa njenim nestankom, ali je nedugo potom priznao da ju je zadavio, a onda bacio njeno telo u Krku.

Ekipa Pressa, Beograd

[administrator]

Voz udario u autobus, poginulo 35 ljudi

U saobraćajnoj nesreći koja se jutros dogodila na severu Indije kada je voz udario u jedan autobus na pružnom prelazu poginulo je 35 ljudi
  Lokalne vlasti su saopĹĄtile da se u autobusu u trenutku nesreće nalazilo 80 ljudi koji su se vraćali sa svadbene proslave, a da je u nesreći povređeno njih 39, javio je AP.
   Nijedna osoba koja se nalazila u vozu nije zadobila povrede.
   Nesreća se dogodila oko 350 kilometara jugozapadno od grada Laknau, glavnog grada savezne drĹžave Utar PradeĹĄ, kada se autobus zaustavio na pruĹžnom prelazu poĹĄto mu je pukla osovina, nakon čega je voz u brzini udario u njega i vukao ga viĹĄe od 500 metara pre nego ĹĄto se zaustavio.
   Ĺ˝elezničke nesreće u Indiji se često događaju, a većinu njih, kako se smatra, prouzrokuju loĹĄe odrĹžavanje i ljudska greĹĄka.
   MreĹža Ĺželezničkih pruga u Indiji jedna je od najvećih na svetu i njome se prevozi viĹĄe od 14 miliona putnika dnevno.

[administrator]

PRESS

Nepogoda - Nezapamćeno nevreme u gradu na jugu SAD
Velika peščana oluja pogodila Feniks u Arizoni

Jaka peščana oluja koje je zahvatila grad Feniks na jugozapadu Sjedinjenih Američkih Država izazvala je prekid u snabdevanju strujom i zaklonila sunčevu svetlost, javili su juče lokalni mediji.

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/6/6/144172/1604-AP.jpg

Poznavaoci meteorologije u Americi govore da je u pitanju najjača zabeležena peščana oluja na ovom području Sjedinjenih Američkih Država.

Oblak se protezao u ĹĄirinu od 96 kilometara i pratio ga je jak vetar sa udarima i do 96 kmh.

Američka nacionalna meteorološka služba saopštila je da se „veoma velika i istorijska peščana oluja" premešta preko tog područja.

Oluja je odložila letove sa oba gradska aerodroma, dok je žestok vetar rušio drveće koje je presecalo dovode struje, pa je nekoliko hiljada stanovnika Feniksa u Arizoni ostalo bez električne energije.

AFP navodi da fotografije i video-snimci na nekoliko sajtova lokalnih medija pokazuju „planinu prašine koja se nadvila nad gradom".

Nevreme je pogodilo Feniks na početku sezone oluja u Arizoni, koji obično počinje sredinom juna i traje do kraja septembra.